Javne česme u Evropi: jedinstven spoj istorije i inovativnosti
Razvoj evropskih gradova u devetnaestom veku nezamisliv je bez izgradnje sistema snabdevanja vodom. Posebno u vremenima ratova i opsada, kada je pristup pijaćoj vodi bio veoma otežan, javne česme odigrale su važnu ulogu u snabdevanju stanovništva, posebno nižih slojeva, vodom za piće.Mnoge od njih i danas krase ulice i parkove evropskih gradova. Dok su neke i dalje tu da utole žeđ njihovih stanovnika, mnoge, iako više odavno ne rade, svedoče o vremenima u kojima je voda za piće bila luksuz, a upravo javne česme od centralne važnosti za građane, ne samo kao mesto okupljanja, već i uslov ispunjenja njihovih osnovnih životnih potreba i svakodnevnih aktivnosti. U Britaniji devetnaestog veka često je hrišćanska filantropija bila pokretač izgradnje javnih česmi, o čemu svedoče i brojne česme koje okružuju viktorijanske crkve. S obzirom na to da je za Parižane nižih slojeva sedamdesetih godina dvadesetog veka pivo ili vino bilo pristupačnije u odnosu na vodu za piće, postavlja se pitanje da li je takođe altruizam ili moždaželja da se smanji nivo konzumiranja alkohola navela tih godina Engleza Ričarda Volasa da donira sredstva za izgradnju stotine česmi koje su i dan danas jedno od najprepoznatljivijih obeležja Pariza.
Prve česme prema njegovom dizajnu počele su da se postavljaju u Parizu 1872. godine, a kako su se pokazale veoma praktičnim i značajnim za stanovnike Pariza čiji se broj tih godina uvećavao, Volas je i u narednim godinama finansirao izgradnju na desetine sličnih javnih česmi. Uz skicu dizajna, skulptoru Čarlsu-Ogistu Leburgu ostavio je i uputstva da fontane treba da budu „visoke kako bi se videle iz daljine, ali ne previsoke da ne bi narušavale sklad okolnog pejzaža“, ujedno „praktične za upotrebu i prijatne za oko“, ali i „pristupačne tako da ih se može postaviti na desetine“. Iako postoji nekoliko verzija, najprepoznatljiviji dizajn Volasovih česmi ima četiri stuba koji simbolizuju četiri vrline: ljubaznost, jednostavnost, milosrđe i trezvenost.
Iako danas Parižani imaju pristup pijaćoj vodi u svojim domovima, javne česme nisu izgubile na značaju. Štaviše, ovaj grad danas svojim stanovnicima, kao i turistima, omogućava pristup pijaćoj vodi na čak 1200 različitih lokacija, uključujući i poznate Volasove česme. Vodu sa njih danas koriste svi: bogati i siromašni, stariji i mladi, a gradska kompanija Eau de Paris poslednjih godina intenzivno radi na promovisanju korišćenja vode sa javnih česmi kako bi se smanjila upotreba plastičnih ambalaža i time negativan uticaj na životnu sredinu. Dodatno, od 2017. godine na nekoliko Volas česmi eksperimentalno je postavljeno dugme za puštanje vodesa ciljem da se sprečavanjem konstantnog oticanja smanji prekomerna potrošnja pijaće vode, ali i potencijalno poboljša kvalitet vode i uspori korodiranje ovih česmi koje imaju veliki istorijski značaj.
Da Pariz zaista prepoznaje značaj javnih česmi kako za svoje građane, tako i za očuvanje životne sredine, svedoči i postavljanje nekoliko česmi sa gaziranom vodom širom Pariza. Ove „penušave fontane“ od 2010. godine krase pariske parkove i trgove, pružajući time mogućnost prolaznicima da izaberu svoje osveženje. Nova opcija dodatno motiviše građane da se odluče za vodu sa javnih česmi, a posebno je interesantna za turiste, s obzirom na to da u većini gradova hladna, gazirana voda još uvek nije besplatna i tako lako dostupna.
Ipak, interesantno je da su Parižani ideju za ovaj sistem zapravo dobili od inicijative nekoliko mesta u okolini Milana, koji su 2009. godine postavili takozvane „kuće vode“ – objekte u kojima građani mogu besplatno sipati kako običnu, tako i gaziranu vodu, koja je čini se u ovoj zemlji posebno omiljena. Naime, u proseku italijanska porodica godišnje na flaširanu vodu potroši između 250 i 500 evra, što osim što predstavlja veliki izdatak, ostvaruje i veoma negativan uticaj na okolinu. Uvođenjem besplatne opcije i za ljubitelje gazirane vode, ova mesta su napravila veliki korak ka smanjenju upotrebe plastičnih ambalaža među svojim građanima.
Takođe, i Rim se može pohvaliti prepoznatljivim javnim česmama, koje su zbog svog specifičnog oblika poznate i kao nasone, što u prevodu znači „veliki nos“. Ove česme krase italijansku prestonicu još od 1874. godine, kada je prva ovakva česma postavljena u blizini Panteona, a danas se procenjuje da ih ima oko 2800 širom grada. Ipak, usled opadanja nivoa vode u jezeru koji Rim snabdeva pijaćom vodom, gradske vlasti počele su 2017. godine sa gašenjem nekih od javnih česama kako bi se sprečila prekomerna potrošnja vode. To je, međutim, naišlo na veliko neodobravanje, kako građana koji u velikoj meri prepoznaju značaj javnih česmi i njihovi su svakodnevni korisnici, tako i stručnjaka koji ukazuju na to da zatvaranje ovih česmi ne doprinosi rešavanju problema nestašice vode, ističući da beskućnici i životinje zavise od ove vode, posebno tokom vrelih letnjih dana, kao i da bi njihovo gašenje prouzrokovalo različite ekološke probleme.
Prednosti sistema javnih česmi su brojne i, iako je njihova važnost potvrđivana kroz istoriju, ona posebno dolazi do izražaja sa porastom svesti o očuvanju životne sredine. Stoga poslednjih godina brojni evropski gradovi teže da različitim inicijativama podignu svest svojih građana o njima, s obzirom na to da istraživanja pokazuju da Evropljani nastavljaju da piju velike količine flaširane vode – prosečno oko 117 litara po osobi godišnje na nivou EU.
Kako bi olakšali korišćenje vode sa javnih česmi, mnogi evropski gradovi imaju razvijene aplikacije sa mapama javnih česmi i informacijama o njima. Upravo je edukacija stanovnika jedan od osnovnih načina podizanja svesti o korišćenju vode sa javnih česmi, o čemu svedoči i inicijativa u osnovnim školama u Milanu, u kojima je na početku školske godine učenicima poklonjeno oko 100 000 aluminijumskih flašica za vodu sa ciljem da se smanji upotreba plastičnih flaša, ali i među najmlađima razvije navika za korišćenje ove vode. Takođe, kako bi se građani ohrabrili na korišćenje vode sa javnih česmi i njen kvalitet poboljšao, postoje inicijative među operaterima da i građani postanu aktivni učesnici u procesu testiranja vode, tako što bi pružanjem povratnih informacija nadležnima pomogli da unaprede njen kvalitet.
Pored toga, kako bi se istakao istorijski i kulturni značaj vode, u španskom gradu Sevilja organizuju se turistički obilasci „Puteva vode“ – rute na kojima se nalaze javne česme, ali i drugi istorijski i kulturno značajni sa vodom povezani objekti. Sevilja je takođe 2018. godine postavila prvu javnu česmu koju su dizajnirali studenti arhitekture, u okviru inicijative za postavljanje inovativnih česmi od strane lokalnih aktera koje bi na najbolji način odgovarale duhu i izgledu okoline, ali i potrebama svih stanovnika, uključujući osobe sa invaliditetom, decu, pa čak i kućne ljubimce.
Jedna ovakva inicijativa dobar je primer za to da o javnim česmama ne treba brinuti samo kao zaostavštinama prošlih vremena i kulturnim spomenicima, već treba graditi nove istovremeno i unapređujući njihov izgled i funkcionalnosti kako bi što bolje odgovarale na potrebe savremenih gradova. Ideja da je dužnost grada da svim svojim stanovnicima zdravu, pijaću vodu učini lako dostupnom je upravo ono što povezuje inicijative filantropa devetnaestog veka sa savremenim pokušajima izgradnje kako ekološki održivijih, tako i gradova orjentisanih prema potrebama svojih stanovnika.